300 stepeni-Nataša Bekvalac

U meni 300 stepeni, gorim, nisam pri sebi kad na tebe pomislim.
Pa kao ludak po danu nosim tvoju pidzamu, kad me tuga pobedi. 
Taman kad lazi precutim i hrabrosti skupim da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem, pustam ljubav da umre neki drugi dan.

U minus fazi budem ja, uglavnom kad me ljubav napravi budalom,
ne izlazim preko simsa, sebi jer sam kriva. 
Da oprostim to znas da nikom ne bi, greske oprastamo samo sebi,
zbog tvoje greske sam ostala poluziva. 
Jer jos te volim, a ti ne znas to ljubavi... 

U meni 300 stepeni, gorim, nisam pri sebi kad na tebe pomislim.
Pa kao ludak po danu nosim tvoju pidzamu, kad me tuga pobedi. 
Taman kad lazi precutim i hrabrosti skupim da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem, pustam ljubav da umre neki drugi dan.

Da sam tvoja, to sam uvek znala, za tvoje dobro zivot ja bih dala. 
Ludim skroz, gledam kroz zatvorena vrata. 
Tesim se da sutra bice bolje, da za nas jos uvek imas volje, 
da ljubis me kao pre svima iz inata. 
Jer jos te volim, a ti ne znas to ljubavi...

U meni 300 stepeni, gorim, nisam pri sebi kad na tebe pomislim.
Pa kao ludak po danu nosim tvoju pidzamu, kad me tuga pobedi. 
Taman kad lazi precutim i hrabrosti skupim da ti ime precrtam,
radim sto najbolje umem, pustam ljubav da umre neki drugi dan.